Naša škola se nalazi u neposrednoj blizini centra grada, okružena dvema srednjim školama, halom sportova, dečjim obdaništem i kompleksom, zatvorenih i otvorenih, gradskih bazena.
Osnovna škola ,,DRAGOMIR MARKOVIĆ’’ počela je sa radom 19.02.1961. godine. U Kruševcu je u to vreme postojalo pet osnovnih škola, koje su bile opterećene velikim brojem učenika i radile su u tri smene. Bilo je potrebno izgraditi i šestu osnovnu školu koja bi primila određeni broj učenika i omogućila da se nastava izvodi u dve smene. Tako je, u to vreme, na periferiji grada, u podnožju Bagdale, izgrađena šesta osnovna škola. Prvi direktor škole bio je profesor srpskog jezika, Miodrag Grujić. Škola je imala osam učionica, devetnaest nastavnika i oko šest stotina učenika. Na predlog učitelja Tomislava Stankovića, škola je dobila ime ,,DRAGOMIR MARKOVIĆ’’.
Dragomir Marković je takođe bio učitelj, koji je u ratu 1943. godine streljan na Slobodištu kao rodoljub i humanista. Osim učionica koje su bile za to vreme dobro opremljene, škola nije raspolagala salom za fizičko vaspitanje, bibliotekom i kabinetima. Teške uslove rada nadoknađivao je entuzijazam i zalaganje tadašnjih nastavnika. Grad počinje da se širi prema Bagdali (brdo nadomak grada), tako da priliv dece postaje značajno veći. Tako se ukazuje potreba za proširenjem i dogradnjom škole. U prvoj dogradnji, izgrađeno je deset učionica, biblioteka, sala za fizičko vaspitanje i nekoliko kabineta. Škola je sada opremljena savremenim nastavnim sredstvima. U ovim uslovima škola postiže zavidne rezultate i ubraja se u vodeće škole u gradu. Grad se i dalje širi, te se ukazuje potreba za još jednom dogradnjom. U to vreme su direktor škole Miloš Miletić i škola dobili još dvanaest učionica, kabinet za tehničko i medijateku sa bibliotekom. To je bilo 1980. godine.
Na površini od 4544m2 raspolaže sa 24 učionice, fiskulturnom salom, sedam kabineta (pristojno opremljenim) i velikim školskim dvorištem. U njemu je smešten pravi mali sportski centar (tereni za male sportove, atletska staza 130m, jama za skokove i bacalište) a sve to je i osvetljeno, te se koristi u večernjim satima , pogotovo leti. Taj današnji oblik, škola je dobila, poslednjom opsežnom adaptacijom, koja se desila 1990.god.Moto škole: Svi za jednog, jedan za sve!!!